……………………………………………..
Пас свакоји своје бреме носи;
нове нужде рађу нове силе,
дјеиствија напрежу духове,
стјесненија сламају громове;
удар нађе искру у камену,
без њега би у кам очајала.
Страдање је крста добродјетељ;
прекаљена искушењем душа
рани т’јело огњем електризма,
а надежда веже душу с небом
како луча с сунцем капљицу.
……………………………………………..